Fyodor Dostoyevsky Quotes - Page 80 | Just Great DataBase

Atanasio Ivanovich, hombre entonces de cincuenta años, tenía un carácter concreto y unas costumbres formadas. Su posición en el mundo y en la sociedad estaba asentada desde hacía largo tiempo sobre cimientos seguros. No amaba ni apreciaba otra cosa que su propia persona, su paz y su comodidad por encima de todo en el mundo, como corresponde a un hombre de alta educación.

... Гледай ти Соня! Какъв кладенец са съумели да си изкопаят! И черпят от него! Ето на, че черпят! И са свикнали. Поплакали - и свикнали.На всичко свиква подлецът човек.

— A hora exata! — exclamou Fedor Pavlovitch. — E esse meu filho Dmitri sem vir! Peço que lhe perdoe, sagrado velho. — Aliocha estremeceu ao ouvir o «sagrado». — Eu sou muito pontual: nem minuto a mais nem a menos. Recordo sempre que a pontualidade é o ornamento dos reis.

As soon as a man takes some thought or other at its word or reads a little page of something without beginning or end, he believes at once that these are his own thoughts and were conceived in his own brain.

Petersburgo

There are souls which, in their limitation, blame the whole world. But subdue such a soul with mercy, show it love, and it will cure its past, for there are many good impulses in it.

Estoy cierto de que todo el equipaje de este señor es ése, ¿verdad? Pero la pobreza no es vicio,

La vecchietta non vuol dire niente! - pensava con foga concitata. -La vecchia forse è stata anche un errore, non si tratta di lei! La vecchia è stata solo una malattia... io volevo fare il salto al più presto... non ho ucciso una persona, ho ucciso un principio! Il principio l'ho ucciso, ma il salto non l'ho fatto, sono rimasto da questa parte... Sono stato solo capace di uccidere. Anzi, ora si scopre che neanche di questo sono stato capace...

She thinks she can overcome everything, that everything will give way to her.

Կան մարդիկ, որոնք իրենց գրգռված խռովկանության մեջ արտակարգ հաճույք են զգում, և հատկապես այն ժամանակ, երբ այդ խռովկանությունը նրանց մեջ հասնում է / որ միշտ պատահում է շատ արագ/ մինչև վերջին սահմանը. թվում է` այդ վայրկյանին նրանց համար նույնիսկ ավելի հաճելի է լինել վիրավորված, քան չվիրավորված:

Raskolnikof entró en el despacho con el gesto del hombre que hace descomunales esfuerzos para no reventar de risa. Le seguía Rasumikhine, rojo como la grana, cohibido, torpe y transfigurado por el furor del semblante.

Žalim, što vam ne mogu kazati ništa utešnije, jer delatna ljubav, kad se uporedi sa ljubavlju sanjalačkom — stvar je surova i strahotna. Ljubav sanjalačka čezne za brzim podvigom, koji se brzo zadovolji; ona čezne za tim da je svi posmatraju. I zbilja se ide dotle, da neko čak i život žrtvuje, samo da stvar ne traje dugo, nego da se što brže svrši, kao na pozornici, i da ga svi gledaju i hvale. A ljubav delatna — to je posao i izdržljivost, a za neke je ona prosto čitava nauka...

Эти господа всезнайки встречаются иногда, даже довольно часто, в известном общественном слое. Они всё знают, вся беспокойная пытливость их ума и способности устремляются неудержимо в одну сторону, конечно, за отсутствием более важных жизненных интересов и взглядов, как сказал бы современный мыслитель. Под словом: «всё знают» нужно разуметь, впрочем, область довольно ограниченную: где служит такой-то? с кем он знаком, сколько у него состояния, где был губернатором, на ком женат, сколько взял за женой, кто ему двоюродным братом приходится, кто троюродным и т. д, и т. д, и всё в этом роде. Большею частию

Sbagliare è l'unico privilegio umano su tutti gli altri organismi viventi. A forza di sbagliare si arriva alla verità! Sono uomo appunto perché sbaglio. Nessuna verità è stata raggiunta senza aver prima sbagliato quattordici volte, o forse anche cento quattordici, e questo è a suo modo onorevole; sì, ma noi non sappiamo neanche sbagliare con la nostra testa! Di' pure sciocchezze, ma dille a modo tuo, e allora ti bacerò. Sbagliare a modo proprio è quasi meglio di una verità detta a modo altrui; nel primo caso sei un uomo, mentre nel secondo non sei altro che un pappagallo!

con un odio intenso, con ese odio que sólo por un cabello está separado del amor más ardiente.

О, будите уверени да Колумбо није био срећан тада када је пронашао Америку, него док ју је тражио. Будите уверени да је најузвишенији моменат његове среће био можда баш на три дана пре проналаска Новога света, кад побуњена посада из очајања умало није вратила брод назад у Европу! Него, овде није ствар у Новом свету, ђаво нака га његов носи. Колумбо је умро скоро и не видевши га, и не знајући, у ствари, шта је пронашао. Ствар је у животу, једино у животу, његовом непрекидном и вечном тражењу, а никако у проналаску!Ф.М. Достојевски – ИдиотPa to je ... kopija Hansa Holbajna – reče knez, koji je dotle pažljivo razgledao sliku. – Doduše, nisam veliki poznavalac, ali bih i ja rekao da je ovo izvrsna kopija. Tu sliku sam u inostranstvu video i ne mogu da je zaboravim. Ali...šta...ti...[...]A šta ti veliš Lave Nikolajeviču, ja odavna hoću da te pitam: veruješ li u boga? – najednom opet progovori Rogožin prošavši nekoliko koraka.Kako to čudno pitaš i... gledaš – primeti knez i nehotice.Vidiš ja volim da posmatram tu sliku – promrmlja Rogožin poćutavši, baš kao da je opet zaboravio svoje pitanje.Ovu sliku! – viknu najednom knez, pod utiskom iznenadne misli – tu sliku! Od te slike može čovek veru da izgubi!Pa i gubi je – neočekovano potvrdi Rogožin.Dostojevski – IdiotRazmišljaše, između ostalog, o tome da je u njegovom epileptičnom stanju postojao jedan stupanj već skoro pred samim napadom (ako bi ga dobijao na javi), kada bi, usred neke tuge, duševnog mraka, pritiska, njegov mozak u trenucima najednom čisto planuo, pa bi se neobično jako naprezale sve njegove životne snage. Osećanje života, samosvesti, skoro bi se udesetostručilo u tim trenucima, koji bi trajali koliko munja.Um i srce bi mu se obasjavali neobičnom svetlošću: sve sumnje njegove, sva bespokojstva, čisto bi se odjednom smirili, prelazli bi u neko najviše spokojstvo puno jasne, harmonične radosti i nade, ispunjeno razumom i shvatanjem najdubljih uzroka.Dostojevski, Idiot

if man isn’t actually a scoundrel, isn’t actually scum, the whole human race, I mean, then all else is mere preconception, just fears that have been foisted upon us, and there are no barriers, and that’s exactly how it should be!

Everywhere in these days men have, in their mockery, ceased to understand that the true security is to be found in social solidarity rather than in isolated individual effort.

Ասենք` գուցե ես չէի համարձակվում նույնիսկ վախենալ:

Chi sa infischiarsene di più cose è il loro legislatore, e chi sa osare più di tutti ha più ragione di tutti! Così è stato finora e così sarà sempre! Solo un cieco non lo vedrebbe!